Industrijska (korporativna) špijunaža porazumeva sve aktivnosti kojima jedna kompanija dolazi u posed važnih informacija druge, konkurentske firme. Ekonomsku špijunažu uglavnom iniciraju vlade i ima međunarodni karakter, dok je korporativna najčešće nacionalnog karaktera i cilj joj je bolje pozicioniranje na tržištu i finansijska dobit.
Industrijska špijunaža ima bogatu istoriju, a nastala je sa prvim oblicima trgovine.
Jedan od najranijih poznatih slučajeva korporativne špijunaže datira iz 1712. kada je jezuitski francuski sveštenik François Xavier d’Entrecolles u svoja dva pisma iz Kine Zapadu otkrio tehniku proizvodnje kineskog porcelana. To je kasnije dovelo do masovne proizvodnje porcelana u Evropi.
Poznat je i primer industrijske špijunaže za vreme industrijske revolucije, krajem 18. veka. Francuska je na početku učestvovala u brojnim tajnim akcijama u Britaniji sa ciljem da prikupi detaljne informacije i zatim iskopira tadašnje tehnološke inovacije.
I Britanija se tokom 19. veka poslužila industrijskom špijunažom kako bi otkrili tajne kineskog čaja. Indijska kompanija angažovala je škotskog botaničara i avanturistu Roberta Fortune da prerušen u trgovca prokrijumčari seme, biljke i tajne pripreme čaja iz Kine u Indiju, koja je tada bila britanska kolonija. On je u tome uspeo, tako da je centar proizvodnje kineskog čaja ubrzo premešten u Indiju.
Ni velike kompanije ne uspevaju uvek da se zaštite od korporativne špijunaže. Tako je Gillette 1997. bio meta špijunske akcije kada je bivši radnik Wright Industries Inc ukrao poverljive informacije o novom sistemu za brijanje koju je Gillete razvio i dao ih konkurentskim firmama (Bic, American Safety Razor Company LLC i Warner-Lambert Co). Muškarac je uhvaćen, priznao je krivicu i osuđen je na 15 godina zatvora.
Kodak se takođe suočio sa krađom poverljivih podataka. Bivši menadžer prisvojio je dokumentaciju sa tajnim korporativnim informacijama i pokušao da ih proda konkurentskim kompanijama.
Sajber špijunskim operacijama Noćni zmaj i Aurora 2011. kineski hakeri provalili su u sisteme oko 71 multinacionalnih kompanija širom sveta, uključujući one iz naftne industrije, Ujedinjene nacije i MOC. Tako su došli u posed planova za licitacije i vrlo vrednih korporativnih podataka za koje bi od konkurentskih firmi mogli dobiti ogromne količine novca.
Korporativna špijunaža uvek je bila prisutna u automobilskoj industriji, a neki od skorijih primera tiču se razvoja elektronskih vozila.
Industrijska špijunaža je i tema mnogih popularnih filmova The Wolf of Wall Street, Cypher, Inside Man, The Big Short, Company Business, Paranoia, Enron: The Smartest Guys in the Room.
U našem asortimanu spy opreme možete pronaći neke od uređaja i softvera koji pružaju zaštitu od industrijske špijunaže: program za praćenje mobilnog telefona, softver za nadzor računara, veliki izbor prisluškivača i mikro kamera.