Diskretna kupovina Diskretna kupovina Zagarantovana diskrecija klijenata pri kupovini
Legalna kupovina Legalna kupovina Dostupna kupovina i fizickim i pravnim licima
Plaćanje iz celog sveta Plaćanje iz celog sveta Mogucnost online placanja
Dostava širom Evrope Dostava širom Evrope Mogućnost naručivanja iz svih zemalja EU

Bezbednost dece na internetu

Broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet je u stalnom porastu u čitavom svetu. Ovaj trend dodatno je pojačan globalnim zatvaranjem za vreme pandemije. Digitalne tehnologije imaju sve značajniju ulogu u njihovom odrastanju i vaspitanju.

Zbog toga se generacije rođene posle 2000. često nazivaju Digitalni domoroci.

Starosna granica kada deca prvi put dolaze u dodir sa internetom sve je niža, pa je uobičajen prizor bebe koja drži tablet ili pametni telefon.online bezbednost dece

49% dece pre druge godine ima iskustvo sa pametnim uređajima, dok je u uzrastu 3-4 godine to već 62%. 51% roditelja kažu da su deca dobila svoj mobilni telefon između 9-11 godine, čime su oni izgubili uvid u njihovu online aktivnost.

Korišćenje interneta neosporno ima veliki broj benefita, ali on predstavlja i necenzurisani izvor informacija od kojih mnoge nisu primerene deci. Iako veoma vešto barataju novim tehnologijama, čak bolje u odnosu na roditelje, deca i mladi su najranjivija grupa online korisnika.

Deca nisu spremna za sve sadržaje koje surfovanjem sajber prostorom bez kontrole mogu sresti.

Pored toga što mogu biti izloženi sajtovima koji propagiraju nasilje, neadekvatno ponašanje ili eksplicitni sadržaj, internet je i alat online predatora, pedofila i opasnih organizacija preko kojeg lako stupaju u kontakt sa potencijalnim žrtvama.

Vršnjačko nasilje se iz školskih dvorišta i igrališta delom preselilo i u virtuelnu stvarnost (Cyberbullying), pa su platforme za druženje, zabavu i komunikaciju često mesta gde deca doživljavaju vređanje, omalovažavanje, ismevanje, ucene ili zloupotrebu privatnosti.

Bez dovoljno životnog iskustva, razvijenog kritičkog mišljenja, svesti o uzročno-posledičnim vezama, deca uglavnom nisu svesna brojnih opasnosti na internetu. Kada na to dodamo karakterističnu mladalačku radoznalost, želju za istraživanjem, pripadanjem grupi i lako potpadanje pod uticaj okoline, ne čudi što je tema bezbednosti dece na internetu uvek aktuelna.

Deca na internetu – rezultati istraživanja

U međunarodnom istraživanju EU Kids Online 2020. učestvovala su deca uzrasta od 9-16 godina iz 19 zemalja, među njima i mladi iz Srbije.

Statistike pokazuju aktuelne trendove, način upotrebe i uticaj interneta na najmlađu populaciju, ali i nivo njihove sigurnosti na mreži.

  • U odnosu na istu studiju iz 2010. broj dece uzrasta 9-16 koja koriste internet porastao je za 30%
  • Učenici provode preko 3 sata dnevno na mreži, stariji čak i do 4,5 sati
  • Internet najviše koriste za zabavu i komunikaciju
  • Preko 74% njih ima profile na društvenim mrežama i platformama za igrice, a 45% dece iz Srbije im pristupa svakog dana
  • 41% dece uzrasta 9-10 godina i 72% od 10-11 godina ima naloge na socijalnim mrežama iako je starosna granica za većinu platformi 13 godina (Srbija vodi u ovoj neslavnoj statistici)
  • Jedna petina priznaje da često zbog interneta zanemaruje osnovne potrebe (ne spava, ne izlazi iz kuće, zanemaruje higijenske navike ili ne jede redovno)
  • Trećina ispitane dece potvrdila je da količina vremena koju provode na internetu negativno utiče na njihove porodične i prijateljske odnose. Utisak je da je ta brojka znatno veća i da se boravak u online svetu negativno odražava na relacije u stvarnom životu.
  • Čak polovina zbog surfovanja mrežom zanemaruje školske i ostale obaveze
  • Video snimci su ubedljivo najpopularnija vrsta sadržaja za 54% dece uzrasta 9-11, 72% 12-14 i 76% dece 15-16 godina
  • Zato i ne čudi što su YouTube, TikTok i Instagram najposećenije platforme
  • Veliki deo vremena deca provode i na sajtovima sa igricama (Steam, Xbox Live, Epic Games…) pri čemu dečaci duplo duže od devojčica
  • Igrice više igraju deca mlađih uzrasta, dok su stariji češće na društvenim mrežama
  • Najpopularniji medij za komunikaciju među decom je WhatsApp
  • Trećina dece i mladih preko 11 godina pristupilo je pornografskom sadržaju, 43% dečaka i 6% devojčica prijavilo je da takve stranice posećuje svakodnevno
  • Sadržaj seksualne prirode najčešće (88%) su videli u iskačućim prozorima (Pop-up)
  • Svaki treći učenik priznao je da je doživeo neku vrstu online maltretiranja i neprijatnosti
  • U Srbiji 6% dece doživi vršnjačko maltretiranje na internetu barem jednom mesečno
  • Više dece je priznalo da je bilo žrtva sajber nasilja, nego da su sami bili nasilnici

Četvrtina dece koja je doživela neki vid digitalnog nasilja ni sa kim nije razgovarala o tome. Ignorisali su problem, blokirali nasilnika ili prestali da koriste tu aplikaciju. Od onih koji su pričali o tom iskustvu, 45% se poverilo vršnjacima, 31% roditeljima, a samo 3% školskom osoblju.

Ovo istraživanje iznelo je na videlo i jedan podatak koji bi mogao biti smernica u podizanju nivoa online sigurnosti dece u Srbiji – uloga roditelja u zaštiti dece od rizičnog ponašanja na mreži manja je u odnosu na ostale evropske zemlje.

Zloupotreba dece na internetu: od uvrede do sajber kriminala

Deca veliki deo dana provode u digitalnoj zajednici. Tamo uče, zabavljaju se, druže i komuniciraju. Ali, kao i u svakoj drugoj, i u internet komuni postoje određeni rizici i opasnosti po najmlađe korisnike, sa ozbiljnim posledicama.

Postoje brojni vidovi zloupotrebe dece na internetu, a ovo su najzastupljeniji:

Vršnjačko sajber nasilje

Cyberbullying je oblik nasilja kada deca i mladi zlostavljaju svoje vršnjake koristeći internet, računare i mobilne uređaje. Neretko je povezano sa nasiljem u realnom životu. Vršnjačko nasilje na mreži manifestuje se kroz različite oblike, od bezazlenog vređanja, ignorisanja, isključivanja iz grupa, do ozbiljnih pretnji, ucena, uhođenja, krađe identiteta, širenja neistina, objavljivanja privatnih informacija ili eksplicitnog materijala.

Društvene mreže, platforme za igrice i komunikaciju su najčešća mesta u virtuelnom svetu gde dolazi do vršnjačkog maltretiranja. Primećeni su i različiti trendovi sajber nasilja među polovima. Dečaci su skloni da prete fizičkim obračunom drugim dečacima, dok devojčice uznemiravaju seksualnim komentarima, porukama i ponudama. Devojčice sa druge strane javno iznose tajne ili šire glasine kako bi povredile ili se osvetile vršnjacima.

Diskriminisanje na račun fizičkog izgleda, rase, vere, seksualnog opredeljenja i drugih preferencija je najzastupljeniji oblik zlostavljanja među decom na internetu. Do skoro je bio popularan trend kreiranja naloga na Instagramu za podsmevanje, (poput najruzniji_dečaci_, najružniji_ns), a za to se koriste i ankete gde se glasa za najdeblju, najomraženiju ili najružniju osobu u okruženju.

Spotted profili na istoj mreži služe za objavljivanje fotografija i klipova sa mladima koji su tajno slikani, čime je ozbiljno povređeno pravo na privatnost.

Zlonamerni i uvredljivi komentari, podsticanje na grupnu mržnju, uznemiravanje porukama ili pozivima (uglavnom anonimno), pretnje, praćenje i ucene od strane vršnjaka su oblici sajber nasilja koje deca doživljavaju svakodnevno.

Kontakt sa zlonamernim ljudima i organizacijama

Anonimnost i preuzimanje tuđeg identiteta olakšava posao online predatorima da dođu u direktnu komunikaciju sa decom i tinejdžerima. Najčešće mete pronalaze na društvenim mrežama, čet grupama na sajtovima za igrice, aplikacijama za razmenu poruka i poziva. Među njima su razne sekte, pedofili ili trgovci ljudima.

Trafiking je trgovina ljudima gde se osobe, najčešće žene i deca, vrbuju, a zatim prodaju za prisilni rad ili pružanje seksualnih usluga. Ovo je ozbiljno krivično delo, što ne menja ni činjenica da su maloletnici dobrovoljno pristali na takvu vrstu iskorištavanja.

Online predatori predstavljaju najveću pretnju po bezbednost dece na internetu. Komunikaciju uglavnom započinju lažnim predstavljanjem i druženjem kroz četovanje na društvenim mrežama ili sajtovima za igrice (Online grooming). Grumeri grade odnos poverenja i emocionalnu vezu sa detetom otkrivajući njegove slabosti i probleme (loš odnos sa roditeljima, usamljenost) sa ciljem vrbovanja. Dajući mu lažni osećaj sigurnosti i prihvaćenosti, dete pristaje na sve zahteve predatora.

Svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja na internetu. Sexting kao sporazuman oblik komuniciranja kroz slanje intimnih i eksplicitnih fotografija je veoma zastupljen u tinejdžerskom uzrastu i mladi uglavnom ne razmišljaju o rizicima. Ovo sajber predatori često zloupotrebljavaju. U porastu su različiti vidovi ucena i pretnji kojima pribegavaju kako bi došli do novih intimnih fotografija i snimaka, novca ili seksualnih usluga (sextortion).

Pedofili svoje mete pronalaze i na socijalnim mrežama neopreznih roditelja koji javno objavljuju fotografije i snimke svoje dece. Oni ne prezaju ni od čega, pa je skoro razotkrivena mreža lažnih pedijatara i urednika časopisa koji su se zbližavali sa roditeljima i tražili im erotizovane ili fotografije dece bez odeće.

Iza velikog broja opasnih organizacija koje se bave zloupotrebom dece na mreži su legalno registrovane firme, humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim pokrićem. Uglavnom se bave pružanjem različitih vidova pomoći, humanitarne, psihološke ili nastupaju sa primamljivim poslovnim ponudama i dobrim zaradama. Tako direktno stupaju u kontakt sa decom razvedenih roditelja, bez roditeljskog staranja, lošeg materijalnog i socijalnog statusa pružajući im lažnu podršku, razumevanje i saosećanje. Kada pridobiju njihovo poverenje, deca lako postaju žrtve trafikinga, krađe i drugih vidova eksploatacije.

Izloženost neprikladnom ili štetnom sadržaju

Surfujući internetom deca i mladi često nailaze na uznemirujući i sadržaj neprimeren njihovom uzrastu – eksplicitan i pornografski sadržaj, nasilje nad ljudima ili životinjama, promovisanje alkohola, narkotika i kockanja.

Trenutno je među decom predškolskog uzrasta popularan horor lik iz igrice Huggy Wuggy, dok se u svetu među roditeljima i stručnjacima vodi oštra polemika oko uticaja ovakvih pojava, jer deca oponašaju svoje crtane junake i idole.

Sugestijom se maloletnici mogu svesno ili nesvesno navesti na samopovređivanje, sa lakšim ili težim posledicama, poput fizičkih ozleda, raznih bolesti, pa i smrti. Posebno su opasni sajtovi sa nestručnim „korisnim“ savetima o dijetama, mršavljenju, vežbama, nezi i kozmetici. Ciljna grupa ovakvih veb-stranica su devojčice tinejdžerskog uzrasta.

Opasni izazovi na društvenim mrežama

Želja za pažnjom je karakteristična za decu i mlade, a društvene mreže idealne su za realizovanje ove potrebe. Tako su nastali popularni izazovi, od kojih su neki veoma interesantni i kreativni.

Ipak, mnogi su otišli u drugu krajnost i postali bizarni i opasni. Deca su spremna da urade dosta toga zarad nekoliko dana lažne slave, pripadanja grupi ili pod pritiskom okoline.

TikTok je sve popularnija platforma, a trendovi i izazovi među najviralnijim sadržajem. Neki od najopasnijih izazova na TikTok-u graniče se sa zdravim razumom i mogu imati nesagledive posledice po zdravlje učesnika i njihovu okolinu: fire, drinking, cutting challenges mogu izazvati ozbiljne povrede i zdravstvene probleme. BlackOut Challenge je najopasniji izazov u 2021. sa preko 80 fatalnih ishoda, jer podstiče decu da zadržavaju dah dok se ne onesveste. Ukoliko je mozak bez kiseonika duže od 3 minuta, dolazi do ozbiljnog oštećenja, a nakon 5 minuta nastupa smrt.

Na kraju, deca mogu biti i žrtve krađe ličnih podataka, identiteta, kao i informacija o kreditnim karticama kojima plaćaju igrice, nagradne igre ili članstvo na nekoj platformi.

Kako prepoznati dete koje je žrtva online nasilja

Posledice koje ostavlja zloupotreba dece na internetu jednake su uticaju zlostavljanja u realnom životu i odražavaju se na mentalno, emotivno i fizičko zdravlje.

Deca koja su žrtve sajber nasilja najčešće se za pomoć i savet obraćaju vršnjacima, pa tek onda roditeljima i institucijama. Razlog tome je što osećaju stid, krivicu ili se plaše eventualne kazne. Kako bi se ugrožavanje bezbednosti na mreži zaustavilo i sprečile veće posledice, potrebno je reagovati što ranije i zaštititi dete.

Bilo koja promena u ponašanju, školskom i društvenom životu je alarm za uzbunu, a ovo su neki od znakova koji ukazuju na zlostavljanje:

  • Dete odbija da ide u školu, zanemaruje školske obaveze i dobija niže ocene
  • Ne želi da viđa prijatelje, zapostavlja treninge i druge hobije
  • Izbegava grupna okupljanja, zabave i proslave rođendana
  • Prestaje da koristi mobilni telefon i računar ili provodi mnogo više vremena online
  • Sakriva ekran od vas kada ste u istoj prostoriji
  • Neraspoloženo je, ima izlive besa ili gubi interesovanje za svet oko sebe
  • Gubi apetit, slabije spava
  • Ima česte glavobolje, mučnine, pad imuniteta

Ovo je vrlo teška tema i decu je sramota da priznaju na šta su sve pristali u komunikaciji ili kontaktu sa sajber pedatorima. Najvažnije je uveriti ih da nisu krivi i da su žrtve manipulacije. Uključivanje stručnjaka, pedijatara i psihologa uvek je dobar potez.

Šta ako je vaše dete digitalni nasilnik

Ako sumnjate ili otkrijete da je vaše dete online nasilnik, za početak važno je da znate da niste sami i da zbog toga niste loš roditelj. Iskustvo pokazuje da 10-20% učenika u određenom trenutku ispoljava neki vid digitalnog nasilja, tako da će se veliki broj roditelja součiti i sa ovim izazovom.

Prvi korak je da ne poričete, da priznate da problem postoji, a zatim napravite plan kako da stvari promenite.

Obavite razgovor sa detetom i pomozite mu da osvesti odgovornost i razvije poštovanje prema drugim ljudima u sajber prostoru.

Važno je znati da deca uglavnom maltretiraju druge, jer su i sami bili ili su i dalje žrtve zlostavljanja. Potražite uzroke takvog ponašanja, a onda je najbolje konsultovati stručnjake, psihologe i pedagoge koji će dati smernice za korekciju ovakvog ponašanja.

Koliko je važno naučiti decu kako da prepoznaju i reaguju na sajber nasilje, jednako je važno usmeriti ih da sami ne budu inicijatori maltretiranja vršnjaka na mreži. To je i bitna smernica za prevenciju i zaštitu bezbednosti dece na internetu.

Zaštita dece na internetu

Važnu ulogu u zaštiti sigurnosti dece na internetu imaju roditelji i obrazovne ustanove. Oni bi najpre trebalo da podignu svoju digitalnu pismenost na veći nivo kako bi mogli na vreme da pripreme decu za odgovorno ponašanje i konstruktivnu upotrebu interneta.

Shvatajući važnost online sigurnosti dece i u cilju kreiranja bezbednijeg digitalnog okruženja Vlada Republike Srbije donela je i posebnu Uredbu o bezbednosti i zaštiti dece pri korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija.

Saveti za roditelje

Poznato je da se deca najbolje vaspitavaju ličnim primerom, stoga bi i roditelji trebalo da pokažu da je bezbednost svih korisnika prioritet pri upotrebi interneta. To znači i veći oprez kada objavljuju fotografije i snimke svoje dece na društvenim mrežama.

  • Izgradite atmosferu poverenja, kako biste bili sigurni da će se dete uvek bez straha obratiti vama bez obzira na vrstu problema
  • Postavite jasna pravila i držite ih se, deca vole osećaj sigurnosti. Roditelj detetu treba da bude roditelj, a prijatelje će pronaći među vršnjacima
  • Detaljno objasnite deci o svim rizicima i posledicama određenog ponašanja i deljenja privatnih podataka i sadržaja na internetu
  • Dogovorite se da dete ne preuzima nikakve nove aplikacije bez konsultacije sa vama (naročito važi za decu mlađeg uzrasta)
  • Zajedno kreirajte jake lozinke za sve naloge
  • Roditeljska kontrola (Parental control) – pratite sve aktivnosti dece na mobilnom telefonu i računaru pomoću specijalizovanih softvera za diskretnu roditeljsku kontrolu. Ovi programi pružaju mogućnosti sprečavanja pristupa neprikladnim veb-stranicama i ograničavanju vremena na određenim sajtovima i aplikacijama.

Savremeni softver za nadzor računara detektuje neprimereni sadržaj koji dete posećuje i sortira ga u poseban folder kao neprikladan obeležavajući ga po tipu nasilja u zavisnosti da li je u pitanju pornografski, horor, uznemiravajući i sličan sadržaj. Ova opcija znatno ubrzava i olakšava kontrolu nad online aktivnostima deteta, što je naročito korisno za roditelje koji nemaju mnogo slobodnog vremena.

Da biste uvek bili u toku sa onim što vaše dete radi na internetu možete upotrebiti neke od besplatnih alata koji su već ugrađeni u hardver, softver ili internet pretraživače. Oni će vam pomoći da pojačate zaštitu privatnosti i blokirate neprikladan sadržaj.

Roditeljska kontrola za Google Play
Roditeljska kontrola za Apple uređaje (iPhone, iPad, iPod touch)
Roditeljska kontrola za Windows 10 i Xbox
Bezbedna pretraga na Google
Roditeljska kontrola na Netflix-u
Kontrola sadržaja na YouTube Kids

  • Poseta nebezbednim veb-stranicama (koje uopšte na prvi pogled ne moraju izgledati tako) mogu u uređaje automatski instalirati zlonamerne programe (malware) i opasne viruse. Postoje različite vrste zlonamernih softvera, a većina ih je kreirana sa namerom da pristupe određenim delovima ili čitavom uređaju sa ciljem krađe ličnih podataka. Mogu se javiti u tzv Peer-to-peer programima za deljenje fajlova, prilozima i slično. Uz besplatne verzije programa i sadržaja često idu nepoželjne i neprimerene reklame, pop-up prozori koji takođe mogu kriti hakerske pretnje. Zbog toga je u cilju bezbednosti dece, ali i čitave porodice važno da svaki uređaj bude obezbeđen pouzdanim antivirusnim i firewall softverima. Dobar antivirusni program sadrži antimalware, filtere za neželjenu poštu, zaštitu od krađe identiteta, praćenje veb-pretrage u realnom vremenu i parental control komponente. Neki od antivirusnih programa koji ispunjavaju ove uslove su: https://www.kaspersky.rs/, https://us.norton.com/, https://www.bitdefender.com/solutions/, https://www.mcafee.com/, https://www.totalav.com
  • Redovno ažurirajte sve aplikacije i uređaje. Samo redovnim ažuriranjem softvera i aplikacija sva podešavanja za zaštitu privatnosti i roditeljska kontrola biće efikasni
  • Opsesivna kontrola mogla bi imati suprotan efekat, pokažite deci da im verujete i dajte im slobodu

Uskraćivanje interneta nikada nije dobro rešenje. Najbolje je fokus sa količine vremena provedenog u online prostoru premestiti na njegov kvalitet i prirodu sadržaja koji se prate.

Saveti za decu: kako da ostanete bezbedni na mreži

Iako poseduju zavidnu veštinu u korišćenju pametnih uređaja, statistike pokazuju da deca zanemaruju osnovna bezbednosna pravila i tako olakšavaju posao online predatorima i nasilnicima.

  • Jedna od prvih lekcija koju učimo jeste da ne ulazimo u konverzaciju sa nepoznatim ljudima. Isto važi i za virtuelnu realnost, naročito jer ona pruža mogućnost lažnog predstavljanja, pa je potreban dodatni oprez.
  • Ne otvarajte poruke i mejlove nepoznatih ili sumnjivih pošiljaoca, a naročito nemojte sprovesti zahtevanu radnju (kliknuti na link, davati lične podatke).
  • Proverite podešavanja privatnosti. Izguglajte svoje ime i videćete koje fotografije i informacije o vama su dostupne javno (Digital Footprint).
  • Nikada ne otkrivajte privatne informacije. Svi koji vas poznaju, već ih znaju.
  • Kreirajte jedinstvene i jake lozinke za svaki nalog, ne delite ih ni sa najboljim prijateljima
  • Sve što se podeli na internetu, uglavnom tamo ostaje trajno i može se zloupotrebiti na različite načine, čak i ako je u pitanju privatni čet. Nepromišljeno objavljivanje u trenutku može negativno uticati na čitavu vašu budućnost.
  • Ne verujte svemu što vidite na društvenim mrežama i naročito ne dozvolite da poređenjem sa njima kreirate osećaj niže vrednosti. Ono što je vidljivo na internetu je samo delić priče, koja je uglavnom daleko od savršene.
  • U slučaju bilo kakve zloupotrebe, čuvajte dokaze, screenshot-ujte poruke i fotografije. Pomoći će da se nasilje potvrdi, definiše i razotkriju počinioci.
  • Svaku vrstu narušavanja bezbednosti na internetu prijavite platformi na kojoj se dešava ili starijoj osobi.

Prijava zloupotrebe dece na internetu

Ukoliko je vama ili drugom detetu ugrožena bezbednost na internetu, to obavezno podelite sa nekim. Možete se obratiti osoblju škole, nevladinim organizacijama i platformama koje se bave zaštitim prava dece i dobiti instrukcije za dalje ponašanje ili direktno nadležnim službama.

  • Sve vrste zloupotrebe interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na internetu možete prijaviti (i anonimno) pozivanjem besplatnog broja telefona 19833, na mejl bit@mtt.gov.rs ili putem elektronske prijave na portalu www.pametnoibezbedno.gov.rs. Odatle se slučaj prosleđuje adekvatnim nadležnim organima.
  • Jedan od online mehanizama za bezbedni internet gde možete prijaviti nezakonite ili uznemiravajuće aktivnosti je https://netpatrola.rs/prijavite-sadrzaj/.
  • Prijavljivanje krivičnog dela trgovine ljudima moguće je u bilo kojoj lokalnoj policijskoj stanici, dežurnoj policijskoj službi na 192, Upravi kriminalističke policije na +381 11 247 10 19; +381 64 724 10 19 ili ukp@mup.gov.rs.
  • Sve informacije o zloupotrebi maloletnika u pornografske svrhe na internetu prijavite Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala prijavipedofiliju@mup.gov.rs

Pojedine grupe na društvenim mrežama javno dele prepiske žrtava sa online predatorima i pedofilima sa ciljem upozorenja i buđenja svesti dece i roditelja. Ipak, time se može poremetiti službena istraga i otežati rad policije.

Kontinuirana edukacija i informisanje roditelja, nastavnika i dece siguran je put ka prevenciji i zaštiti digitalne bezbednosti dece i mladih u virtuelnom okruženju.


Share


Povezane priče

Hacker

Životne situacije

Bezbednost na internetu

Pronalazenje lokacija na mapi

Životne situacije

Kako saznati gde se neko nalazi

Prisluskivanje mobilnog kod dece u cilju zastite

Životne situacije

Aplikacija za praćenje dece

Prisluskivanje mobilnog kod dece u cilju zastite

Životne situacije

Kako da vaša deca budu bezbedna u svakom trenutku?

Životne situacije

Kako pratiti nečiji Viber?

Zaštititi decu pomoću špijunske opreme

Životne situacije

Nadzor dece – Šta rade vaša deca kada niste tu?