Digitalno nasilje

Internet i pametni uređaji izazvali su pravu revoluciju u ljudskoj civilizaciji. Svet je umreženiji kao nikada pre, a sve to promenilo je i olakšalo način na koji živimo, radimo, družimo se.

Ne moramo da čekamo red da izvadimo dokumente ili platimo račune, a od informacija smo udaljeni jedan klik. Sada, kada 5 milijardi ljudi koristi internet, teško je i zamisliti kako je izgledao život u predigitalnoj eri.

Iako su mobilni uređaji i internet postali korisno i neophodno oruđe, u rukama zlonamernih ljudi oni postaju moćno oružje.

Digitalno doba donelo je i digitalno nasilje. Po uticaju i posledicama koje ostavlja, nasilje u virtuelnom svetu ne zaostaje za nasiljem u porodici, fizičkom i drugim oblicima offline nasilja.

Nasilje na internetu je najbrže rastući oblik nasilja u poslednjoj deceniji. Svaka zemlja ga drugačije definiše i zakonski sankcioniše, a sajber nasilje se i dalje veoma slabo prijavljuje nadležnim službama.

Žrtva digitalnog nasilja može biti svako ko koristi internet. Velika je verovatnoća da ste i sami svedočili ili doživeli neku vrstu internet nasilja, makar kroz uvredljiv komentar ili poruku.

Posebno ranjiva kategorija su najaktivniji korisnici digitalnih medija, deca i mladi između 10. i 21. godine. Oni mogu biti žrtve vršnjačkog digitalnog nasilja (cyberbullying) ili meta odraslih online predatora – pedofila (child grooming), vođa sekti i drugih organizacija, trgovaca ljudima.

Među njima posebno su ugrožene devojčice i žene koje su i mete najtežih oblika online nasilja, proganjanja, seksualnog uznemiravanja i osvetničke pornografije. Prema jednom lokalnom istraživanju čak 78% devojaka smatra da su manje bezbedne u sajber svetu od muškaraca.

Iako o novim tehnologijama uglavnom znaju više od roditelja, mladi nisu bezbedni u digitalnom prostoru. Čak 7 od 10 osoba doživi neki vid digitalnog nasilja pre 18. godine. Prema stručnjacima, glavni razlog je što teško prepoznaju granice digitalnog i realnog sveta.

Podatak koji baca posebno svetlo na ovu temu i daje smernice za pristup mehanizmima zaštite je da bi sajber uznemiravanje prijavilo svega 10% žrtava, najviše zbog osećaja stida, krivice, straha od osude i nepoverenja u institucije.

Dugotrajna izloženost sajber nasilju može imati ozbiljne posledice po zdravlje i kvalitet života, pa dovesti i do ideja o samoubistvu.

Šta je digitalno nasilje

Digitalno nasilje je svaki oblik nasilja koji kao sredstvo koristi digitalne tehnologije.

Karakteriše ga namerno ugrožavanje koje se ponavlja. Može se ispoljavati kroz blaže forme poput ignorisanja, izbacivanja iz online grupa, uvredljivih komentara i poruka, sve do proganjanja, uvlačenja u lanac dečije pornografije ili ozbiljnih pretnji.

Sajber nasilje može biti neposredno (direktno) ili preko posrednika, a druga osoba može biti iskorišćena i bez njenog pristanka i znanja, krađom online identiteta.

Elektronsko nasilje uvek je povezano sa onim u stvarnom životu, kao uvertira ili nastavak nasilja u fizičkom okruženju.

Za razliku od tradicionalnih oblika nasilja, online nasilnici imaju drugačije metode manipulisanja žrtvama. To je zlostavljanje koje nema ograničen rok trajanja, ne prestaje fizičkim razdvajanjem žrtve i počinioca, jer se sve dešava u virtuelnom prostoru.

Internet nasilnici mogu imati pristup žrtvi u bilo koje vreme, sa bilo koje lokacije i pritom ostati anonimni. Oni ne moraju biti fizički superiorniji od žrtava, niti posedovati bilo koju drugu veštinu osim korišćenja interneta i pametnih uređaja.

Žrtva digitalnog nasilja nema mogućnost da se zaštiti, pobegne ili sakrije, jer i ako blokira nasilnika, on može uvek otvoriti novi nalog.

Sa druge strane, činjenica da sve ostaje trajno zabeleženo na internetu olakšava prikupljanje dokaza o sajber nasilju, čime se lakše identifikuju počinioci, definiše vid i stepen nasilja.

Vrste digitalnog nasilja

Razlozi zbog kojih ljudi postaju mete digitalnog nasilja su fizički izgled, socijalni i finansijski status, rasa i religija, kao i opredeljenja (najčešće seksualno). Mete sajber maltretiranja neretko su invalidi i osobe sa mentalnim poremećajima.

Osnovne kategorije nasilja na internetu su:

1. Verbalno digitalno nasilje koje se manifestuje kroz uvredljive poruke i ponude, govor mržnje, iznošenje neistina, pretnje ili ucene
2. Vizuelno sajber nasilje podrazumeva nedozvoljeno fotografisanje i snimanje, objavljivanje fotografija i snimaka bez dozvole (npr osvetnička pornografija), foto i video montaža

Ako posmatramo digitalno nasilje kroz posledice, mogu se uočiti:

• Psihološko online nasilje – ostvaruje negativan uticaj na psihičko stanje osobe kroz uvrede, omalovažavanje, uznemiravanje, pretnje, uspostavljanje kontrole…
• Seksualno nasilje na internetu – podrazumeva neprimereno komentarisanje izgleda, deljenje i slanje vulgarnih i eksplicitnih fotografija, snimaka, poruka, ponuda…
• Ekonomsko sajber nasilje – krađa podataka i identiteta u cilju finansijske koristi

Šta sve JESTE nasilje na internetu

Po svojoj prirodi digitalno nasilje je veoma lično, tako da svako može imati subjektivni stav o tome koju aktivnost na mreži smatra i doživljava kao uznemiravanje. Često se razmatra pitanje granice kada šaljivi ili zabavni komentari prelaze u vređanje.

Prema jednoj anketi čak 88% ispitanika je negiralo da je ispoljilo neki oblik nasilja prema drugim korisnicima interneta, a 54% da su lično bili meta zlostavljanja na mreži.

Prepoznavanje online nasilja je prvi korak u zaštiti i borbi protiv njega.

Najčešći oblici digitalnog nasilja

Digitalni alati, aplikacije i platforme se stalno menjaju i pojavljuju se nove verzije. Kako je radoznalost, sklonost ka otkrivanju i senzaciji sastavni deo odrastanja, kao i uticaj vršnjačke grupe, stalno niču novi oblici nasilja na internetu, naročito među mladima.

Najzastupljeniji vidovi online nasilja su:

• Uznemiravanje učestalim pozivima ili slanjem poruka (neretko uz lažno predstavljanje, pretnje, vređanje)
• Uvredljivo, neprimereno i maliciozno komentarisanje fotografija, video snimaka i objava ili iniciranje grupnog komentarisanja. 22,5% prijavljenog internet nasilja čine upravo uvredljivi komentari
• Ismevanje osobe na online platformama ili grupama čiji ona može biti deo ili ne. 35% ljudi je priznalo da je napravilo screenshot nečije fotografije, poruke ili statusa na društvenim mrežama u cilju podsmevanja
• Podstrekivanje mržnje na osnovu ličnih preferencija (klub za koji se navija, rasa, vera, seksualno opredeljenje, stil oblačenja, muzički ukus…)
• Ignorisanje ili isključivanje, na primer izbacivanje iz neke online grupe
• Objavljivanje ličnih informacija ili neistina o nekoj osobi
• Postavljanje anketa sa negativnom konotacijom
• Preuzimanje tuđeg identiteta ili lažno predstavljanje (npr lažni profili na društvenim mrežama)
• Snimanje ili fotografisanje bez znanja i dozvole, distribucija eksplicitnog video i foto materijala na internetu (sexting, osvetnička i dečija pornografija). Ukoliko se na takvom materijalu nalaze maloletne osobe, bez obzira da li su za to dale pristanak, prema članu 185 Krivičnog zakona RS, to je krivično delo kažnjivo zatvorom.

Informacije na internetu šire se veoma brzo i često ostaju trajno zabeležene. Žrtva digitalnog nasilja može iznova biti viktimizovana nailazeći na negativan sadržaj o sebi koji dugo kruži mrežom.

Gde se najčešće dešava sajber nasilje

Bilo koji vid komunikacije putem interneta može biti zloupotrebljen i iskorišten za elektronsko nasilje. Tako ne postoji online prostor potpuno zaštićen od sajber uznemiravanja.

Iako se najčešće odvija na društvenim mrežama, aplikacije za razmenu poruka, SMS poruke, forumi, pa i platforme za video igre mogu biti sredstva sajber nasilnika.

Statistike internet nasilja pokazuju da se najveći broj slučajeva digitalnog maltretiranja dešava na društvenoj mreži Instagram – 42%.

Odmah iza Instagrama slede Facebook i Snapchat. Znatno manje zloupotreba dešava se na WhatsApp-u, YouTube-u i Twitter-u.

Najbrže rastuća društvena mreža poslednjih godina je TikTok, posebno popularna među mlađom populacijom. Većina oblika digitalnog nasilja odvija se i na ovoj aplikaciji poput vređanja, ismevanja, malicioznih komentara, širenja neistina i lažnog predstavljanja.

Online uznemiravanje među odraslima

Akteri virtuelnog zlostavljanja nisu samo deca i tinejdžeri.

Iako su najmlađi u fokusu priče o digitalnom nasilju, jer su najosetljiviji na njegov uticaj, i odrasli su izloženi uznemiravanju na internetu. Ovo pokazuje da je nasilje na mreži sveprisutno i ne prestaje u starijim uzrastima. Dovoljno je da pogledamo komentare na društvenim mrežama glumaca, sportista ili političara.

Rezultati jednog od multinacionalnih istraživanja na ovu temu to potvrđuju:

• 40% odraslih bilo je lično izloženo nekom vidu online maltretiranja
• 75% njih je potvrdilo da je bilo svedok takvim dešavanjima, iako je samo 3% preduzelo neku akciju u cilju zaustavljanja
• 24% izjavilo je da su iskusli uznemiravanje na internetu između 25-36 godine života
• 13% u periodu 36-45 godine
• nivo online viktimizacije najniži je u starosnoj grupi 66+ (6,5%)

Ismevanje, vređanje i degradacija su dominantni vidovi uznemiravanja među starijom populacijom, ali nije zanemarljiv broj onih koji su imali iskustvo sa teškim oblicima sajber nasilja – uhođenje, pretnje i seksualno uznemiravanje (18%).

8 od 10 anketiranih odraslih smatra da su platforme na kojima se nasilje dešava direktno odgovorne i da bi trebalo da imaju glavnu ulogu u rešavanju ovog problema. 31% misli da bi najefikasniji odgovor bile pojačane kaznene mere.

To što neko ne koristi internet i pametni telefon ne garantuje da neće biti meta digitalnog nasilja. Jedan od takvih primera je slučaj zaposlenih u staračkim domovima koji su fotografisali i snimali korisnike usluga u ponižavajućim ili intimnim situacijama i to delili na mrežama Snapchat, Facebook i Instagram.

Rasprostranjen razlog online maltretiranja odraslih jesu politička uverenja. Javne ličnosti su česta meta starijih sajber nasilnika.

Posledice internet nasilja – od nesanice do smrti

Posledice sajber nasilja iste su kao i kod fizičkog, porodičnog i drugih oblika tradicionalnog nasilja. Online nasilnici često su i agresivniji, jer se kriju iza lažnih imena i manje su mogućnosti da budu sankcionisani.

Konsekvence su progresivne, traju dugo i u zavisnosti od tipa ličnosti deluju:

• Mentalno – kroz osećaje uznemirenosti, besa, ljutnje, straha
• Emotivno – osećanja srama, krivice, nemoći, gubitak volje
• Fizički – umor, glavobolja, mučnine, nesanica, poremećaji u ishrani

Izloženost digitalnom nasilju utiče na sve aspekte života, pojačava stres, patnju, izolovanost, anksioznost, depresiju i nisko samopouzdanje.

41% ljudi koji su doživeli online zlostavljanje razvilo je socijalnu anksioznost, 37% depresiju, a čak 26% imalo je samoubilačke misli.

Posebno poguban efekat ima na decu i adolescente kojima konstantno vređanje, omalovažavanje i degradacija značajno utiču na formiranje loše slike o sopstvenoj ličnosti i nisko samopoštovanje. Često dovodi do poremećaja u ishrani (anoreksija i bulimija), problema sa snom, zloupotrebe alkohola i narkotika, manjka koncentracije i lošijeg uspeha u školi. Mnogim slučajevima samoubistava mladih prethodilo je upravo maltretiranje na internetu.

Kako bi se sprečili i smanjili negativni efekti elektronskog nasilja, neophodno je reagovati adekvatno i što ranije, najbolje čim se jave indicije.

Zaštita od elektronskog nasilja

Ne postoji 100% efikasna zaštita od online nasilja.

Prevenciji nasilja na internetu može doprineti multidisciplinarni pristup i saradnja eksperata iz različitih delatnosti – psihologa, sociologa, socijalnih radnika, pravnika i kriminologa.

Podizanje nivoa svesti i digitalne pismenosti kao sposobnosti za kritičko i bezbedno korišćenje informacija i digitalnih tehnologija u online prostoru jedan je od osnovnih koraka u rešavanju problema virtuelnog nasilja.

Svako od nas može dati svoj doprinos suzbijanju sajber nasilja:

• Razumevanjem, osnaživanjem, pružanjem podrške žrtvama i upućivanjem na organizacije i osobe koje im mogu pomoći, uz jasnu poruku da nisu krive za doživljeno nasilje
• Ne povlačiti se i ne sugerisati žrtvi da prestane da koristi internet, jer to neće zaustaviti nasilje, a ona se može dodatno povući u sebe i izolovati
• Stalno se edukovati i primenjivati sve dostupne alate za bezbednost u virtuelnom svetu (često menjati lozinke; ne iznositi privatne informacije, fotografije i video zapise; ne postavljati javno fotografije i video materijal sa maloletnom decom; iznositi mišljenje bez namere da nekoga uvredimo ili omalovažimo; ne učestvovati u grupnom digitalnom linču)
• Blokirati i prijaviti naloge koji plasiraju uvredljive i nasilničke sadržaje
• Sakupljati sve dokaze o nasilju, slikati i čuvati poruke i to čim ih dobijemo, pre nego ih nasilnik ukloni
• U slučaju digitalnog nasilja poveriti se nekome kome verujemo

Iz potrebe da se unese pravna sigurnost i zaštiti bezbednost korisnika interneta, nastala je najmlađa grana prava Internet (cyber) pravo. Ono podrazumeva sveobuhvatni pristup aktuelnim izazovima korisnika interneta, između ostalog i zaštiti podataka i privatnosti, neovlašćenom korišćenju tuđeg sadržaja, uvredama i zlostavljanju na društvenim mrežama, visokotehnološkom kriminalu.

Kome i na koji način prijaviti digitalno nasilje

Važno je da se o sajber nasilju ne ćuti i da bilo koja vrsta zloupotrebe komunikacionih tehnologija ne prođe neprimetno.

Ukoliko ste meta maltretiranja i zlostavljanja na internetu, podršku i instrukcije kako da se ponašate i kome da se obratite možete dobiti od specijalizovanih nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava na internetu i organizacijama za zaštitu prava dece i žena: https://cuvamte.gov.rs/, https://netpatrola.rs/

Digitalno nasilje možete prijaviti direktno nadležnim državnim institucijama – Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije na 011/306-2000 ili Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal RS na mejl vtk@beograd.vtk.jt.rs. Za prijavu seksualne zloupotrebe maloletnih lica otvoren je mejl childprotection@mup.gov.rs.

Za sve vrste nasilja putem interneta roditelji, deca i prosvetni radnici mogu se obratiti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.

Sve društvene mreže pružaju svojim korisnicima mogućnost prijave nasilja koje se desilo na toj platformi.